Neandertalac, rekonstrukcija
Kada su, pre oko 60,000 godina, naši preci prvi put migrirali iz Afrike, nisu bili sami. U to vreme, još najmanje dve vrste hominidnih rođaka je prošetalo do evroazijskog kopna – Neandertalci i Denisovani. Kako su preci modernog čoveka migrirali kroz Evroaziju, susretali su Neandertalce, i, sklapajući porodične veze, ukrštali se sa njima. Iz tog razloga, mala količina DNK Neandertalaca se nalazi i u genetskom sastavu modernog čoveka.
Svi današnji ljudi koji ne žive u Africi (preciznije, koji nisu afričkog porekla) imaju u sebi malo neandertalskog, kao živeći relikt tih pradavnih susreta. Tim naučnika je proučavao čitave genome ove dve vrste, i zaključili su da većina evropljana i azijata ima u svom genetskom sastavu od 1 do 4% neandertalske DNK. Jedino domorodački subsaharski afrikanci nemaju neandertalsku DNK jer njihovi preci nisu migrirali u Evroaziju.
Na neki način, nije ni iznenađujuće što su moderni ljudi bili u mogućnosti da se ukrštaju sa svojim bliskim rođacima. Prema jednoj teoriji, Neandertalci, Denisovani i moderni ljudi su svi potomci pračoveka Homo heidelbergensisa. Pre između 300,000 i 400,000 godina, jedna grupa naših predaka, Homo heidelbergensis, napustila je Afriku, i ubrzo se razdvojila na dva dela. Jedna grana se uputila severozapadno, ka zapadnoj Aziji i Evropi, i oni su postali Neandertalci. Druga grana se kretala prema istoku, i oni su postali Denisovani. Pre 130,000 godina, afrički Homo heidelbergensis je postao Homo sapiens. Egzodus predaka savremenog čoveka iz Afrike nije započeo sve do pre oko 60,000 godina, kada su se proširili po Evroaziji i susreli svoje pradavne rođake.
Otkriće da su se naši pradavni preci polno mešali jedni sa drugima moglo bi da objasni jednu od velikih misterija antropologije: zašto su Neandertalci nestali? Posle odlaska iz Afrike, Neandertalci su se širili po Evropi nekoliko stotina hiljada godina. Ali onda su misteriozno izumrli pre oko 30,000 godina, otprilike u isto vreme kada su moderni ljudi stigli u Evropu.
Neki naučnici sugerišu da su moderni ljudi napadali, i kroz borbu istrebili Neandertalce. Ali novi genetički dokazi idu u prilog drugoj teoriji: možda su naši preci sa svojim evropskim rođacima vodili ljubav, a ne rat, pa se tako neandertalski rod stopio sa mnogo većom, ljudskom populacijom.
Mada su i Neandertalci i Denisovani izumrli, savremeni ljudski rod im možda duguje zahvalnost. Istraživači Univerziteta Stanford, u studiji sprovedenoj 2011. godine, zaključili su da mnogi od nas nose prastare varijante gena sistema imuniteta koji su povezani sa uništavanjem patogena na koje smo naišli po napuštanju Afrike. Jedna od mogućnosti je da ove genske varijante potiču od drugih praljudi.
Rekonstrukcija: Kennis & Kennis
Fotografije: Joe McNally
Prevod: Vladimir Bogovac
Izvor: National Geographic
